Zdrav, kvalitetan i dug život - kako?

Da li su ovi ljudi znali za:
- šećer,
- ulje,
- plastiku,
- apoteku,
- struju,
- mega-market,... ?

Ne! nisu znali, ali su zato živeli srećno i dugo - Zašto?

Zato, jer su se hranili isključivo svojom hranom,
pili vodu sa izvora i disali čist vazduh,
živeli su zajedno na jednom mestu, u skladu sa prirodom i od onoga što im ona daje,
danju su radili a noću spavali!

Da li su se radjali u porodilištima i
umirali po bolnicama?

Ne! - dolazili su na ovaj svet i odlazili u krugu svojih najbližih!

Ne! A, danas pogledajte oko sebe - na šta liče ljudi i još gore deca, koja jedu veštačku hranu, punu svega kako bi bila što ukusnija, lepša i dugotrajnija.
Pronadjite vaše stare fotografije od pre 50 - 100 godina, obratite pažnju na izgled vaših predaka -ima li gojaznih, deformisanih?
Zaključak vam se odmah nameće - kuda vodi lagodan, raskalašan život, kada se čovek odriče da pravi svoju hranu, već jede ono što mu nude profiteri na osnovi što život čini - hrani!

Ljudi su nekada bili slobodni, sve što im je trebalo, sami su stvarali, nisu zavisili ni od čega ni od koga, osim plaćanja poreza. Njihovi preci za vreme ropstva plaćali su desetak, a zatim su naišle industrijalizacije, elektrifikacije, tehnologije, demokratije, integracije, orijentacije ... sve u cilju "da nam bude bolje" pa to sada plaćamo u novcu 10 puta više, a u naturi svojim zdravljem i kvalitetom života. Sve pod plaštom nekih sloboda.

Nažalost, od onog slobodnog i nezavisnog života nekad, danas smo postali totalni zavisnici, čovek je totalno upregnut u jaram civilizacije:
da li će biti struje,
vode,
hrane u prodavnicama, i ako je ima, da li znamo kakva je?,
da li ćemo imati posao,
platu,
penziju ...?

Ljudi su odvedeni, ali vešto a izgleda kao "sami su otišli", sa vekovnih ognjišta, slobodnih polja, napuštali teškim trudom stečene dedovine i očevine, u potrazi za lakim i lagodnim životom, da što manje rade a što lepše žive. Šta su dobili? Kaveze (stanove) u čardacima ni na nebu ni na zemlji u kojima ih samo pola metra deli od suseda, koga nikada neće ni upoznati akamoli progovoriti. Životno vreme potčinjeno večitim obavezama, trci, nadmetanju.

Svi su pod pravilima:
na ulici ako nema prelaza, ne smeš da predješ, idi okolo inače - plaćaš kaznu,
ako ti se vrši nužda - trpi, ne smeš,
šefa na poslu mora da slušaš inače nemaš čime da platiš sve ono od čega su te napravili zavisnim.

Da li je to sloboda, i dostojanstven život?

Postoji li izlaz iz ove sadašnjice? - Da, to je naš razum i sloboda izbora, koristimo ih da izvučemo i sebe i svoje potomke iz tmurne perspektive.

Ne zaboravimo da smo i mi potomci nekih davnih ljudi, da njih više nema, ali ima nas. To što ima nas, to je naš dug prema njima, a dug ćemo im vratiti ako se borimo da i naši potomci dožive i prožive dostojan, zdrav i kvalitetan život.