|
Dragoslav Petrović |
Speaking: English, Russian.
|
Sopstvene loše navike - najveći rizik po zdravlje
"Ja ne mogu naučiti nikoga, jedino da ga navedem da misli“ - Sokrat 400g. p.n.e."Kada govoriš ponavljaš to što znaš, kada slušaš naučiš nešto novo" - Dalaj Lama
Kako se vrši varenje hrane?
Dobro je da i oni koji spremaju hranu, a i oni koji vole da je u slast pojedu - znaju šta se sa tom hranom dešava u organizmu.
Na slici je data šema, kuda sve prolazi hrana. Pogledajte dobro i napravite analogiju izmedju ljudskog sistema za varenje i biljnog korenovog sistema. Stvaraoc života (evolucija) je prvo na Zemlju donela biljke. Ali one su vezane za podlogu iz koje crpe svoju hranu, i kao takve sporo osvajaju nova prostranstva planete. Evolucija je stvorila bića koja sa sobom nose hranljivu "podlogu" iz koje crpe hranljive sastojke i pri čemu imaju veliku slobodu kretanja. I tako su se razvile životinje, i kod svih imamo neki sistem za varenje u koji se, procesom jedenja, unosi materijal za razgranju, a potom iz njega koristite hranljive materije. To su kod čoveka creva i sve vezano uz njih - digestivni trakt, a crevne resice su analogija biljnih korenskih resica. Isti sistem, ali na drugi način inmpementiran!
Nakon što smo stavili zalogaj hrane u usta, počinje proces:
Zubi
Odgrizli zubima (1) to parče i počinjemo njima da žvaćemo. Oni imaju veliku ulogu jer sitne hranu, koja treba sitno samlevena da nastavi put u vidu kaše. Ako hrana prodje dalje u vidu komadića i grudvica, varenje je za više puta slabije.
Jezik i pljuvačka
Prilikom žvkanja, hrani potmomaže jezik i pljuvačka koju luče tri para pljuvačkih žljezdi (3) i mnoštvo manjih iz usne šupljine. Norma izlučene pljuvačke u toku 24 časa je od 0,5 do 2 litara. Njeni fermenti uglavnom razgradjuju skrob. Pri dovoljno dobro sažvakanom zalogaju stvara je jednorodna žitka masa, dobro pripremljena za dalje varenje.
Pored hemijskog delovanja na hranu pljuvačka poseduje i baktericidna svojstva. I u pauzama izmedju obroka, ona vlaži usnu šupljinu i čuva od raznih spiljašnjih zaraza. Nije slučajno da se manje ogrebotine oližu, jer se time izvrši blaga dezinfekcija.
Dalje, naš jezik (2) tačno odredjuje kvalitet hrane, ukusno ili ne, slatko ili gorko, slano ili kiselo ' sve to služi kao signal koliko i kakve sokove treba dalji organi za varenje da pripreme za nastupajuću hranu.
Jednjak
Sažvakana hrana preko grkljana prelazi u jednjak (4). To je gutanje, prilično složen refleksni proces u kome učestvuje mnogo mišića, pri čemu se na trenutak zatvara prolaz vazduha u pluća a otvara prolaz iz ustiju u jednjak.
Jednjak je četvoroslojna cev dužine 22 - 30cm. U mirnom stanju unutrašnji zidovi su mu spojeni i sve što se proguta, jednostavno ne "pada na dole", već se pokreće tj. "gura" uz pomoć talasastog pokretanja mišića jednjaka i to je takodje reflektorni proces, kao i svi budući mehanički procesi u toku varenja (osim poslednjeg - defekacije, gde postoji voljna kontrola). Za vreme gutanja i prolaza hrane do želudca i dalje ide proces početnog varenja zalogaja uz pomoć pljuvačke.Želudac
Ostali organi za varenje su u stomaku. Oni su odvojeni od grudiju (pluća i srce), dijafragmom (5) - glavni mišić za funkciju disanja! Dijafragma ne samo deli grudi od stomaka, već ima vešestruku ulogu, a to je: disanje, refleks koji postoji po rodjenju, a zatim je kod mnogih potisnut grudno disanje. Prilikom disanja dijafragmom (stomačno disanje) dolaze do izražaja i ostale funkcije, kao masaža svih stomačnih organa u prvom redu jetre i žučne kese, pokretanje limfe unutar tela, pomoć srcu u vraćanju venske krvi iz donjih ekstremiteta itd. U pogleddu hrane, ona kroz specijani otvor u dijafragmi, prelazi u želudac (6).
To je organ koji po obliku liči na retortu. Njegova unutrašnja površina sadrži višeslojnu sluzokožu. Obim sasvim praznog želudca je oko 50ml. Prilikom obroka, zavisno od kolišine unete hrane, on može narasti do 3-4 litara.
Progutana hrana je u želudcu i sledeći procesi se odredjuju pre svega sastavom i količinom pojedene hrane. Glukoza, alkohol, soli i višak vode se mogu odmah resorbovati, zavisno od njihove koncentracije i medjusobnih odnosa pojedenih namirnica. (Važno: pojedeni obrok treba da sadrži kompatibilne namirnice!). Pojedena hrana se podvrgava delovanju veoma kiselog želudačnog soka (pH faktor od 1 do 2), koji sadrži hlorovodoničnu kiselinu, razne fermente i sluz. Luče ga želudašne žljezde koje su u sluzokoži i ima ih oko 35 milioina.
Sastav soka je različit i zavisi od unete hrane, želudac unapred "zna" šta kakav sok da napravi, a na osnovu čulnih stimulansa ukusa, mirisa, vidai. To je dokazao još akademik Pavlov svojim eksperimentima sa psima. Kod čoveka se luši odgovarajući sok čak i pri pomisli kakvu hranu čemo pojesti.
Voće, jogurt i druga lagana hrana zahteva malo soka niske kiselosti i manju količinu enzima. Meso posebno sa jakim začinima, izaziva obilno obilno lučenje soka veoma kiselog soka. Na hleb se luči slab sok, ali veoma bogat fermentima..
Za jedan dan izluči se oko 2 - 2,5 litara želudačnog soka (znači - trebalo bi i tokiko vode da se unese u organiza!). Prazan želudac se preriodično siri i skuplja. To je svima poznati, kao "krčenje creva". U procesu jedenja ova motorika prestaje, svaki zalogaj se lepi za sluzokožu želudca, koji se pri tome izdužuje u vidu konusa koji se naslanjaju jedan na drugi. Ovo je jako važno znati, jer žedudačni sok natapa sloj hrane koji je najbliži površini želudca, dok je ostala hrana još uvek pod dejstvom fermenata pljuvačke. Fermenti su belančevine koje omogućavaju odvijanje odredjenih hemijskih reakcija. Glavni ferment želudačnog soka je pepsin, koji odgovara za razgranju unetih belančevina.
Dvanastopalačno crevo - duodenum
Delovi hrane koji se nalazi pored zidova želudca su najviše natopljeni želudačnim sokovima i pripremljeni za dalje varenje, kreću se prema izlazu iz želudca prema crevima. Da bi se to ostvarilo hrana treba da je kašasta, ne sme biti suviše tečna, jer se onda meša sa dovoljno nesvarenom hranom iz sredine želudca. Evo zašto ne treba piti vodu i tečnosti neko vreme posle obroka. Želudac u toku rada se ritmiči kreće, njegove kontrakcije obrću hranu kako bi što više dolazila u dodir sa zidovima želudca. Kao rezultat toga, duodenum - dvanaestopalačno crevo (11) dobija dobro ujednačenu smesu hrane za dalji proces razlaganja i usvajanje korisnih matarija iz unete hrane. Između želudca i duodenuma nalazi se ventil koji ritmiči propušta delove hrane na dalju obradu. Taj ventil ako je zdrav, ne dozvoljava obratno proticanje hrane, tako da se hrana kreće samo u jednom pravcu.
Duodenum je početak tankog creva. Zapravo, čitav digestivni trakt, počev od ždrela i do anusa je jedna cev sa promenljivim prećnikom (čak i velikim kao što je želudac) samnogo krivinai, petlji, višestrukim sfinkterima (ventilima). Ali sedelovi ove cevi se razlikuju i anatomski i funkcionalno. Stoga se smatra da je tanko crevo sastavljeno od dvanaestopalačnog creva (11), jejunuma (12) i ileuma (13).
Duodenum je najširi ali je njegova dužina samo 25-30 cm . Unutrašnja površina mu je prekrivena sa mnogo resica obložene sluzokožom u kojoj se nalaze se male žlezde. Njihova uloga je da je dalje razgradnju proteina i ugljenih hidrata iz unete hrane. U duodenum se slivaju žučni kanal i glavni kanal pankreasa.
Jetra
Kroz žučni kanal izliva se žuč, kojga proizvodi najveća žlezda u organizmu, jetra (7). dnevno jetra proizvodi do 1 litra žuči. Žuč se sastoji od vode, masnih kiselina, holesterola i raznih organskih i neorganskih supstanci.
Lučenje žuči počinje već nakon 5-10 minuta nakon početka obroka i završava se kada poslednja porcija hrane napušta želudac. Žuč potpuno zaustavlja delovanje želučanog soka, ćime se želudčano varenje zamenjuje crevnim varenjem hrane. Takođe emulgira masti - stvarajuću veoma sitne čestice masnoća kako bi se dobila što veća dodirna površina za delovanje enzima na rastvaranje i usvajanje masti u crevima.
Žučna kesica
Njen zadatak je da se poboljša razgradnja i apsorpcija masti i drugih hranljivih sastojaka - aminokiselina, vitamina i da stimuliše dalje kretanje hrane kroz creva i sprečavanje njenog truljenja. Rezerve žuči se čuvaju u žučnoj kesi (8). Njen kapacitet je oko 40 ml i žuč je u njuj 3-5 puta gušća nego žuč kojase luči u jetri. Kada je neophodno žuč iz kesice se izliva u zajednički žučni kanal (9) kako bi se obezbedila dovoljna količina žuči za hranu koja se u tom trenutku vari.
Pankreas (gušterača)
Pankreas je složena žljezda, druga po veličini u organizmu. Povezan je preko kanal pankreasa (10) sa tankim crevom. Dužina pankreasa je 15-22 cm, a težina - 60-100 grama. Pankreas se sastoji od dva žlezde - egzokrine koja proizvodi do 500-700 ml dnevno sok pankreasa i endokrinlne koja proizvodi hormone.
Razlika je u tome što egzokrini deo pankreasa (žlezda spoljašnjeg lučenja) izliva svoje sokove u spoljno okruženje - creva, dok endokrini deo izlučuje hormone koji se izlivaju u krv ili limfu.
Sok pankreasa sadrži čitav kompleks enzima koji razgrađuju sve sastojke hrane - i proteine i masti i ugljene hidrate. Lučenje pankreasnih sokova počinje već nekoliko minuta nakon početka obroka. Sastav soka varira u zavisnosti od prirode unete hrane hrane.
Hormoni pankreasa - insulin, glukagon i drugi regulišu metabolizam ugljenih hidrata i masti. Insulin zaustavlja razgradnju glikogena (životinjskog skroba) u jetri i omogućava ishranu ćelija prvenstveno glukozom. pri čemu se nivo šećera u krvi smanjuje.
Da se vratimo se transformaciji hrane. U duodenumu,se meša žuč i pankreasni sok. Žuč zaustavlja delovanje želudčanih enzima i osigurava pravilno delovanje soka pankreasa. Proteini, masti i ugljeni hidrati se dalje razgrađuju. Višak vode, minerali, soli, vitamini i potpuno svarene materije se apsorbuju putem crevnih resica crevnih zidova.
Tanko crevo
Naglo se savijajući, duodenum prelazi u deo tankog creva jejunum (12), dužine 2-2,5 m. Ono se nastavlja u ileumom (13), dužine 2,5-3,5 m. Ukupna dužina tankog creva je tako dakle, 5-6 m. Kapacitet apsorpcije hrane tankog creva se mnogostruko povećava zbog prisustva mnoštva poprečnih nabora čiji broj dostiže 600-650. Pored toga, unutrašnja površina creva je obložena brojnim resicama. Njihovi koordinirani pokreti osiguravaju kretanje i apsorbuju hranljivih materija.
Nekada se pretpostavljalo da se
hranljive materije se razgrađuju do elementarnih "gradivnih blokova" u unutrašnjosti
creva, a zatim ti "blokovi" ulaze u krvotok kroz crevni
zid. Ali ispostavilo se dahrana nije "rastavljena" u potpunosti, već da do konačnog razlaganja
dolazi u blizini zidova crevnih ćelija. Ovaj proces je nazvan
membranskim usvajanjem. Kako se to odvija?
Pod uticajem
soka pankreasa i žuči hranljive materije prodiru između crevnih resica koje čine gustu mrežu tako da veliki
molekuli a i razni mikroorganizmi crevne flore, ne prolaze u krvotok. To se odnosi na zdrava creva, inače ako postoje povrede izazvane parazitima ili raznim toksinima, tada nastaje velika nevolja za organizam i začetak mnogih oboljenja.
U ovoj "sterilnoj" zonu crevne ć́elije oslobađaju brojne enzime i svareni delići hrane se razlažu do elementarnih sastojaka - aminokiseline, masne kiseline, monosaharidi, koji se apsorbuju. To naknadno razlaganje i apsorpcija se odvija u vrlo ograničenom prostoru izmedju crevnih resica i čini jedan veoma složen međusobno povezan proces.
Tako se na dužinu od pet metar tankog creva hrana se potpuno svari i nastale supstance ulaze u krv. Ali one ne ulaze u opšti krvotok. Ako bi tako bilo, čovek bi umroi nakon prvog obroka. Sva krv iz želuca i iz creva (tankog i debelog) sakuplja se u venu portu i odlazi u jetru. Pri varenju hrane dobijaju se ne samo korisna jedinjenja, već i mnogi nusproizvodi. Tu su i toksini koje luči crevna mikroflora, razne parazitne forme, lekovi, toksini prisutni u hrani (naročito industrijskoj). Takodje hranljive materije ne smeju odmah ući u opšti krvotok, inače njihova koncentracija bi premašio sva prihvatljiva ograničenja.
Situaciju spašava jetra. To je glavna hemijska laboratorija u organiizmu. U njoj se vrši neutralizacija štetnih jedinjenja i regulacija proteina, masti i metabolizam ugljenih hidrata. Sve ove supstance se po potrebi mogu sintetizovati i razdvojeni u jetri, osiguravajući tako ravnomerno namirenje unutrašnjih potreba organizma
O intenzitetu njenog rada može se suditi činjenicom da sa sopstvenom težinom od 1,5 kg jetra troši otprilike sedminu sve energije koju telo proizvodi. Za minut oko jedan i po litar krvi prolazi kroz jetru i u njenim sudovima u čoveku može biti do 20% ukupne količine krvi. Ali sledimo put hrane do kraja.
Debelo crevo
Od ileuma preko posebnog ventila, nesvareni ostaci hrane ulaze u debelo crevo dužine od 1,5 do 2 metra. Anatomski je podeljeno na cecum (15) sa dodatak(16), uzlazno debelo crevo (14), poprečna kolika (17), silazno debelo crevo (18), sigmoidno creva (19) i rektuma (20).
U debelom crevu završena je apsorpcija vode i formira se stolica. Crevne ćelije ovde oslobađaju posebnu sluz. U debelom crevu živi bezbroj mikroorganizama. Oko trećine stolice čine bakterije i razni mikriorganizmi. To ne znači da je ovo loše. U ovoj simbiozi ćoveka i njegovih "stanara" koji se se hrane otpadom, stvaraju se razni vitaminini, neki enzimi, aminokiseline i druge potrebne supstance. Pored toga, konstantno prisustvo mikroba se održava na delotvornost imunog sistema, ne dozvoljavajući mu da "drema". I sami "stalni stanovnici" ne dozvoljavaju razvijanje "stranaca" koji su često uzročnici raznih oboljenja.
Ali ovo se dešava samo uz pravilnu ishranu. Neprirodna, rafinirana hrana ili višak hrane i nepravilne kombinacije menjaju sastav mikroflore. Kada štetne bakterije prevladavaju, čovek umesto vitamina dobija otrove. Mikrofloru pogadjaju sve vrste lekova, posebno antibiotici.
Fekalne mase kreću se kroz creva njihovim ritmičkim poktretima skupljanjem i širenjem i dolaze do rektuka gde se zadrzavaju do defekacije. Bitno je da se ona vrši blagovremeno, u protivnom nastaju prolivi ili zatvori, što ukazuje na problem u varenju.
Mešovitom ishranom od tankog creva do debelog u proseku dnevno prođe par kg mase hrane, dok se stolica sastoji od oko 150-250 gr. Kod vegetarijanaca se formira više, jer njihova hrana sadrži puno biljnih vlakana.
Ovim je završen obilazak sistema za varenje. Treba napomenuti da se uloga sistema ne svodi se samo na varenje. Sve u telu ćoveka međusobno povezano i međusobno zavisno i na fizičkom i na energetskom nivou.
Ustanovljeno je da su creva najmoćniji aparat za proizvodnju hormona. Po obimu sintetisanih hormona jednak je količini svih ostalih endokrinih žlezda u organizmu.
Gelmostop univerzalni ruski antiparazitni program za čišćenje organizma i detoksikaciju
|
|
Primena Gelmostop iskustvo Ane Bogdanović Ispovest korisnika antiparazitarnih preparata Gelmostop. pH faktor homeostaze, njegov značaj objavljen u časopisu "Ruski doktor" - autor dr Jelisaveta Očeredko.
Samo ona znanja koja pomažu da se živi, su prava znanja, ostalo je informacioni otpad.
|
Sajt je edukativnog karaktera, nudi alternativni pristup očuvanju zdravlja. Nije zamena zvaničnoj medicini. Svako ima pravo na život i izbor kako ga čuvati i produžiti.
Važno je koliko znaš, još važnije kako koristiš ono što znaš
Bez odobrenja autora zabranjeno je kopiranje i objavljivanje sadržaja na drugim sajtovima.
| Created 2010-2024 | 44.220.181.180 | Danas posetilaca: 70 | viđeno: 165 stranica |