Zdrav, kvalitetan i dug život - kako?

Da li je moguće - možda se deo odgovora sadrži u onome što ovde vidite.

Mene od pre 70-tak godina, možete da prepoznate, najmanji sam i najmladji medju njima, a evo ko su ostali: 1. Moja majka - Marija 2. Moja baba - Jovana 3. Moja pra-baba - Ruža 4. Moja čukun-baba - Kalina, ona me je malog čuvala, napustila nas je u svojoj 110-oj godini od starosti, kada sam ja imao 16 godina. A ja sam Dragoslav Petrović, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu diplomirao na smeru za Nukleranu tehniku (1974g.), poklonik zdravlja i zdravog načina života. Ovaj sajt je rezultat mog dugogodišnjeg iskustva, istraživanja i zapažanja. A više o tome kroz šta sam prošao na početku svog života možete videti ovde . Sada kada sam prešao 70 godina želim da vam prenesem šta znači sila volje, lična disciplina i pravilna selekcija i primena onih znanja, bitnih za održanje zdravlja radi kvalitetnog, aktivnog i stvaralačkog života. A sa ovih pet generacija na jednom mestu, sam hteo da vam kažem: Šta čini zdrav način života, i koliko smo mi danas daleko od njega.

Ljudi su nekada bili slobodni, sve što im je trebalo, sami su stvarali, nisu zavisili ni od čega ni od koga, osim plaćanja poreza. Njihovi preci za vreme ropstva plaćali su desetak, a zatim su naišle industrijalizacije, elektrifikacije, tehnologije, demokratije, integracije, orijentacije ... sve u cilju "da nam bude bolje" pa to sada plaćamo u novcu 10 puta više, a u naturi svojim zdravljem i kvalitetom života. Sve pod plaštom nekih sloboda.

Nažalost, od onog slobodnog i nezavisnog života nekad, danas smo postali totalni zavisnici, čovek je totalno upregnut u jaram civilizacije:
da li će biti struje,
vode,
hrane u prodavnicama, i ako je ima, da li znamo kakva je?,
da li ćemo imati posao,
platu,
penziju ...?

Ljudi su odvedeni, ali vešto a izgleda kao "sami su otišli", sa vekovnih ognjišta, slobodnih polja, napuštali teškim trudom stečene dedovine i očevine, u potrazi za lakim i lagodnim životom, da što manje rade a što lepše žive. Šta su dobili? Kaveze (stanove) u čardacima ni na nebu ni na zemlji u kojima ih samo pola metra deli od suseda, koga nikada neće ni upoznati akamoli progovoriti. Životno vreme potčinjeno večitim obavezama, trci, nadmetanju.

Svi su pod pravilima:
na ulici ako nema prelaza, ne smeš da predješ, idi okolo inače - plaćaš kaznu,
ako ti se vrši nužda - trpi, ne smeš,
šefa na poslu mora da slušaš inače nemaš čime da platiš sve ono od čega su te napravili zavisnim.

Da li je to sloboda, i dostojanstven život?

Postoji li izlaz iz ove sadašnjice? - Da, to je naš razum i sloboda izbora, koristimo ih da izvučemo i sebe i svoje potomke iz tmurne perspektive.

Ne zaboravimo da smo i mi potomci nekih davnih ljudi, da njih više nema, ali ima nas. To što ima nas, to je naš dug prema njima, a dug ćemo im vratiti ako se borimo da i naši potomci dožive i prožive dostojan, zdrav i kvalitetan život.