teorija povezanosti procesa starenja i načina ishrane

Мечников Илья Ильич - ruski naučnik (1845 – 1916) Nobelovac

Mečnikov je u okviru koncepta "ortobioze" izneo hipotezu o prirodi starenja. Analiza sadržaja njegovih knjiga "etide optimizma" i "Etide o prirodi čoveka" pokazuje da je Mechnikov starenje smatrao redovnom fazom u ljudskom životu kao integralno biće. Starenje Mečnikov ne spada u kategoriju oboljenja, već u zakone ljudske ontogeneze.
Najznačajniji dokazi o njegovom shvatanju starenja kao redovnog stadijuma nalaze se u njegovoj teoriji ortobioze, gde se jedan ili drugi stepen starosti ističe u zavisnosti od zasićenosti životom. A ako u osamdesetim godinama takav trenutak još ne nastupi, tada će doći vreme, kada će se na neki način aktivirati "instinkt smrti".
Mečnikov nije bio pobornik besmrtnosti, ali je verovao da ljudi treba da postignu prirodnu smrt, odnosno trenutak kada će nakon dugog, normalnog života, nastupiti želja za prestankom životom i instiktivna potreba za smrću.
Verovao je da je prevremeno starenje rezultat disharmonije. Razvijajući nauku o disharmonijama čoveka, Mečnikov je objavio članak "Flora našeg tela". U njemu se detaljnije pozabavio analizom novih primera disharmonije povezane sa prisustvom velikog broja mikroba u našem telu i ukazuje da najozbiljnija disharmonija nastaje u debelom crevu, gde je patogena mikroflora izvor stalne intoksikacije organizma.

Uzroci poremećaja crevne mikroflore povezani su sa savremenom nepravilnom ishranom, uzimanjem antibiotika i drugih veštačkih dodataka ishrani. Oporavak mikroflore moguć je na principima razdvojene ishrane i redovne upotrebe fermentisanih mlečnih proizvoda.

Osnovni principi razdvojene ishrane po Mečnikovu:
1. Podela sve hrane u nekoliko zasebnih grupa. Ako proizvodi pripadaju istoj grupi, onda se odlično kombinuju jedni sa drugima.
2. Minimalna termička obrada hrane, za maksimalno očuvanje svih hranljivih sastojaka i vitamina.
3. Proteinski proizvodi se moraju konzumirati najmanje 3-4 sata nakon uzimanja ugljenih hidrata. I obrnuto.
4. Neutralni proizvodi imaju dobru kombinaciju i sa proteinima i sa ugljenim hidratima.
5. Poluproizvodi, konzervirana hrana i rafinirani proizvodi u potpunosti su zabranjeni.
6. Od slatkog - samo med.
7. Mleko je zasebna i nezavisna hrana, a ne piće.
8. Jesti hleb od integralnog brašna, koje sadrži i omotač zrna.

Kombinacija proteina sa proteinima takođe nije dozvoljena, posebno u onim proizvodima u kojima postoji zasićeni proteini. Drugim rečima, meso ne treba kombinovati sa orasima, jajima ili ribom, jer oni imaju potpuno drugačiji sastav, a za njihovu obradu organizmu će biti potrebno mnogo vremena. Takođe, pri takvoj kombinaciji moda neće doći do resorpcije, tada se stvaranju gasovi, nadutost stomaka, loše raspoloženje. Totična hrana "truli" u crevima i javlja se intoksikacija i kao rezultat loše zdravlje.

Proteini sa kiselinama. Mnogi ljudi direktno ignorišu preporuke da ne kombinuju nešto kiselo sa proteinima. Za proces varenja proteina su prirodni želudačni sokovi sasvim dovoljni, ali kiselina koja dolazi sa kiselom hranom smanjiće tok varenja. Zbog toga se npr. ne preporučuje upotreba paradajza sa mesom, sirom i jajima.

Ugljeni hidrati sa ugljenim hidratima. Mnogi znaju da ovu kombinaciju ne preporučuje nijedan nutricionista. ako se pojede pire krompir sa graškom, pa čak i malo hleba, pa onda kolač, neće stradati samo figura, već i metabolizam, koji će delom biti zablokiram. Rezultat preterana relesna težina i oboljenja. Jer će želudac prvo svariti ugljene hidrate, a ostale materije će ostati netaknute i izazvati fermentaciju.

Proteini sa mastima. Ne preporučuje se često mešanje ove dve komponente. Biljne masti inhibiraju izlučivanje želudačnog soka, što dovodi do usporavanja varenja hrane u želudcu.

Ugljeni hidrati sa kiselinama. Sa ovom kombinacijom takođe treba biti na oprezu, jer kiselina koja se nalazi u kiselim proizvodima uništava enzim ptialin, koji razgrađuje ugljene hidrate.

Proteini sa ugljenim hidratima. Kombinacija koja se ne preporučuje, jer su proces i vreme njihove asimilacije različiti, pa se u stomaku mešaju u međusobnoj asimilaciji. To znači da ne bi trebalo da se jede meso sa krompirom, jaja sa hlebom, orasi sa slatkim voćem

To je govorio Ilija Ilič Mečnikov pre 100 godina..